Gaetana,da, tako se zvala.Bila je ona prekrasna lipicanska kobila .Stara samo 2 godine,ne bi se reklo. Bijele boje sa sivkastom,dugom grivom i živahnim očima gledala je u mene.Bila je to ljubav na prvi pogled.
Rekli su nam da je ujahana samo da bismo platili višlju cijenu,ali Gaetana nije bila ujahana.Nakon mnogo padova,moj ju je otac odlučio prodati.
Nisam to željelja.Ta mi je kobila posebno prirasla srcu.Nisam mogla biti razdvojena od nje.Došao je i taj dan.Prodali smo našu prelijepu Gaetanu.Vidjela sam joj tugu u očima kada je odlazila.Osjetila sam da smo povezanije više nego što smo mislile.Zaplakala sam. Molila sam tatu da se predomisli.Oglušio se na moje molbe.Ionako ga nikad nije bila briga za mene.Tako je otišla. Nikad je neću zaboraviti.
Tata je kupavao i prodavao još puno konja ,i svi su mi oni prirasli srcu, ali svoju Gaetanu nisam zaboravila.Zauvijek mi je ostala u srcu.Odrasla sam, nisam je zaboravila .Gledajući njene stare fotografije prisjećala sam se starih vremena.Trebao mi je posao.Prihvatila sam jedan u terapijskom centru.Tamo su se bavili i terapijskim jahanjem.Ponudili su mi staru kobilu koja je godinama kod njih. U kobilinim očima zasjala je svjetlost. Gledajući je sve mi je više ličila na moju Gaetanu. Pitala sam ih za rodoslovlje kobile. Rekli su mi da im je prije mnogo godina neki čovijek prodao konja pod imenom Gaetana. Zastala sam,pogledala Gaetanu i zagrlila je. Bila je to moja davno izgubljena ljubav.
Gaetanu su u terapijskom centru ujahali tako da je postala mirna kobila nježne i brižne naravi. Prihvatila sam se brinuti za Gaetanu sada staru 25 godina.Bilo je to najlijepši dio mog života.Nisam je mogla jahati ,ali smo ipak puno vremena provele zajedno.
Ona je bila sretna, a i ja . Odlučila sam da se više nikad neću odvojiti od nje.
Početna stranica 
